Jan 112011
 

Tirkiz je neprovidni plemeniti mineral, po sastavu hidratisani bakar aluminijum fosfat CuAl6(PO4)4(OH)8•5H2O sa primesama bakra i gvožda od kojih potice njegova specificna plavo-zelena boja. Mineral ovog sastava može imati i druge boje (npr. žuckastu), ali kao takav nije cenjen u gemologiji. Po Mosovoj skali, tvrdina ovog minerala je 5-6. Uprkos tvrdini koja je manje pogodna za primenu u izradi nakita, može se polirati ako je dovoljno kompaktan. Agregati tirkiza su karakteristicni i po tome što sadrže “mrežu” od drugih minerala (obicno hidroksidi ili oksidi gvožda).
Ime tirkiz potice od francuske reci za “turski”. Ovo ime je dobio zbog toga što se nekada smatralo da ovaj mineral potice iz Turske, jer se Evropa njime snabdevala upravo iz ove zemlje. Medutim, turski trgovci su se snabdevali iz drugih zemalja, i prodavali ih venecijanskim trgovcima koji su ih dalje prodavali u Evropi. Pravo poreklo tirkiza koji je donošen iz Turske je verovatno planina Alimersaj u Persiji ili Sinajsko poluostrvo u Egiptu. Ove dve oblasti predstavljaju najstarije poznate oblasti u kojima je vršena eksploatacije tirkiza.

Verovanja vezana za tirkiz
Mnoge plemenite minerale prate narodna verovanja, i tirkiz nije nikakav izuzetak. Smatralo se da donosi srecu i dobro zdravlje kada ga dobijemo na poklon s ljubavlju. Takode, smatralo se da boja tirkiza bledi kada je vlasniku ugrožen život ili je bolestan, a kada opasnost prode, i tirkiz povrati svoju intenzivnu boju.
Nauka, naravno, objašnjava ove pojave na drugi nacin. Naime, na temperaturi 250ºC, njegova plava boja prelazi u zelenu. Takode, boja može da izbledi pod uticajem svetlosti, razlicitih hemikalija ili gubitka prirodne vlage.

Najpoznatija nalazišta tirkiza u svetu:
Senovita pecina u Nišapuru, Iran (nekada Persija); Uadi Magara blizu zapadnog oboda Sinajskog poluostrva u Egiptu; Cukvikamata ležišta bakra u Cileu; Serilos rudnici, Tirkizna planina i Santa Rita rudnici bakra u Nju Meksiku, SAD.

Varijeteti i razni nazivi koji se koriste za tirkiz:
– Agapit/agafit – staklasti persijski tirkiz
– Americki ili meksicki tirkiz – termin koji se na tržištu cesto koristi za bledo plav do zelenkast, obicno relativno porozan tirkiz, bez obzira na njegovo geografsko poreklo
– Astecki kamen – ovaj termin se koristi za razlicite minerale, izmedu ostalog i za zeleni tirkiz
– Beli bufalo kamen – materijal bele boje, kojim se trguje u vidu kabošona, tzv. albino tirkiz. Navodno se vadi u Tonopi, Nevada (SAD)
– Džonit – ponekad se koristi za ljuskast, a nekad za staklast tirkiz
– Edisonit – pegav, plavi tirkiz
– Egipatski tirkiz – termin koji se nekada koristi na tržištu za plavicast i/ili žuckasto-zeleni tirkiz, koji zbog boje nije narocito poželjan za izradu nakita; obicno se koristi bez obzira na pravo geografsko poreklo
– Kornjacina leda – naziv koji se ponekad koristi za tirkizni matriks, obicno crne boje, koji lici na paukovu mrežu
– Mešed tirkiz – tirkiz poreklom iz mesta Mešed u Persiji gde se trgovalo velikim kolicinama tirkiza
– Morska pena – opisno ime koje se na tržištu retko koristi za kvrgave grumencice tirkiza koji su sa jedne strane samo polirani, a druga strana je ravno secena kako bi mogli biti ugradeni u nakit, npr. broš
– Orijentalni tirkiz – neki koriste ovaj termin za pravi tirkiz, za razliku od rekonstruisanog, medutim, to nije uvek zaista pravi tirkiz
– Oznake lokalnosti – pridevi koji ukazuju na poreklo: aleksandrijski (egipatski tirkiz), americki (iz Kalifornije, Kolorada i Nevade), egipatski, meksicki itd.
– Persijski tirkiz – svetloplavi tirkiz vrhunskog kvaliteta iz Persije. U praksi, ovaj termin se takode koristi i za tirkize koji mu samo nalice i ne poticu zaista iz Persije tj. Irana
– “Plavo zlato” – nazi dat tirkizu u Žurnalu Vol strita
– Tirkiz ljuska od jajeta – tirkiz koji izgleda kao da je napukao
– Tirkiz nova stena – tirkiz slabog kvaliteta
– Tirkiz paukova mreža – tirkiz cija osnovna masa sadrži druge minerale u vidu paukove mreže
– Tirkiz stara stena – tirkiz visokog kvaliteta, nebo plave boje
– Tirkizna stena – stena koja sadrži pege tirkiza tj. matriks lošeg kvaliteta. Obicno je braon ili siva
– Tirkizni grumencici – ovaj temrin se na tržištu ponekad koristi za sitne grumene
– Turski kamen – poprilicno zaboravljen stari naziv za tirkiz
tirkiza koji su masovno polirani u tambleru
– Zapadnjacki tirkiz – vivijanit
– Zvezdani kamen – termin koji se ponekad koristi za tirkiz, narocito u tržišnom kolokvijalnom govoru.

Primena tirkiza kroz istoriju civilizacije
Zbog svoje lepote i specificne boje, tirkiz je omiljeni plemeniti mineral u razlicitim delovima sveta vec mnogo vekova. Tirkiz je jedan od prvih plemenitih minerala u istoriji civilizacije koji je organizovano eksploatisan.
Obožavali su ga faraoni – vladari starog Egipta, astecki kraljevi, u Persiji, Mesopotamiji, Indiji i Kini. U zapadnoj Evropi je kao plemeniti mineral postao popularan tek u 14. veku. Nakon izvesnog pada uticaja katolicke crkve, postalo je dozvoljeno korišcenje tirkiza i van crkve. U staroj Nemackoj je bilo uobicajeno da se tirkiz nosi kao dragulj verenickog prstena, uz verovanje da ce izgubiti boju ako žena postane neverna. Što navodi na pomisao koliko brakova je razorio nekvalitetni tirkiz……….
Danas se smatra da pozitivno utice na retoricke sposobnosti, «zaštitu od uroka», protiv bolesti grla, kao i da donosi srecu uopšte.

Smatra se da istorija upotrebe tirkiza u starom Egiptu seže do Prve Dinastije, a možda i ranije. Dokumentovano je da je egipatska kraljica Zur, žena drugog vladara prve dinastije (oko 6000 god. p.n.e.), nosila narukvice od zlata i tirkiza. Tirkiz je vezivan za boginju Hator, i bio je toliko cenjen, da je bio prvi plemeniti mineral za koji su izradivane imitacije. Naime, egipcani su koristili glazirani keramicki proizvod fajans kao njegovu imitaciju.
Asteci su koristili tirkiz, zajedno sa zlatom, kvarcem, malahitom, žadom, koralom i školjkama za izradu maski, noževa i štitova.
U staroj Persiji, tirkiz je obožavan kroz milenijume i mnogo je korišcen, ne samo za izradu nakita, vec i za ukrašavanje objekata (npr. džamija šaha Huseina u Isfahanu).
Kabošoni tirkiza, zajedno sa koralom, korišceni su u srebrnom i zlatnom nakitu na Tibetu i u Mongoliji. Medutim, u ovim oblastima je favorizovan tirkiz u kojem preovladuje zelena nijansa.
U Indiji, prema sanskritskim tekstovima, tirkiz je korišcen za izradu lekova zajedno sa razlicitim supstancama biljnog i životinjskog porekla, i korišcen za lecenje jetre, anemije i histerije.
Razlicita indijanska plemena (Pueblo, Navaho, Apaci) su koristila tirkiz za izradu perlica i mozaika, i nosili ga kao amajliju. Verovali su da je tirkiz “ukrao” boju sa neba. Medutim, stil koji se danas naziva “indijanskim stilom” u izradi nakita – tirkiz ugraden u srebrni okov – relativno je nov. Smatra se da je nastao oko 1880. godine, pod uticajem belaca.

Nastajanje tirkiza
Tirkiz je sekundarni mineral i nastaje površinskim promenama razlicitih minerala, obicno u ležištima bakra u kojima je prisutan i fosfor, pod uticajem atmosferskih voda. Pri tome znacajan uticaj ima klima – tirkiz se tipicno javlja u oblastima sa aridnom klimom. Mineralne mase tirkiza obicno ispunjavaju šupljine i pukotine u intenzivno alterisanim vulkanskim stenama ili formiraju kore po okolnim stenama, cesto u paragenezi sa limonitom i drugim mineralima gvožda. U jugozapadnim delovima SAD se tirkiz tipicno javlja kao proizvod površinskog raspadanja u porfirskim sulfidnim ležištima bakra. Pojave tirkiza su najcešce vezane za dubine do 20 m, a rede i više, kada duž pukotina rastvori mogu prodreti do vece dubine. Zbog ovakvog nacina nastajanja, tirkiz je kriptokristalast i javlja se u vidu masivnih agregata, bez kristalnih oblika. Tirkiz može i da pseudomorfno zameni druge minerale (feldspate, apatit i dr.) ili fosile. Npr., odontolit je fosilna kost nastala zamenom organske materije tirkizom ili slicnim fosfatnim mineralima poput vivijanita.
Tirkiz je u starim vremenima eksploatisan samostalno, zbog svoje lepote, medutim, danas, zbog prirode svog javljanja uz ležišta bakra, on se prvenstveno eksploatiše kao sporedni proizvod masovne eksploatacije rude bakra, narocito u SAD.

Tretirani tirkiz i imitacije
Nije cudno što je jedan toliko cenjen plemeniti mineral bio i prvi cija je imitacija stvorena. Povecana potražnja nije mogla biti zadovoljena kroz proizvodnju iz postojecih rudnika. Tokom vremena, smanjena dostupnost i povišena cena kvalitetnih tirkiza, dovela je do razvoja razlicitih metoda za poboljšanje boje minerala nižeg kvaliteta, za impregnaciju i stabilizaciju poroznih tirkiza radi poboljšanja njegove cvrstoce i boje, za simulaciju tirkiza slicno obojenim prirodnim mineralima, pravljenje imitacija tirkiza od drugih minerala i njegovu sintezu.
Da bi upotreba tirkiza za izradu nakita bila moguca, on mora biti tretiran. U suprotnom, zbog njegove poroznosti, neizbežna je degradacija njegove boje u kontaktu sa znojem i kozmetickim proizvodima pri nošenju takvog nakita. Ova cinjenica je bila poznata cak i starim narodima, koji su nekada za zaštitu tirkiza koristili životinjsku mast! Danas, uobicajeni postupci “tretiranja” tirkiza podrazumevaju bojenje, voskiranje, lakiranje, natapanje uljima, impregnaciju parafinom, šelakom, epoksidnom smolom, plastikom ili materijama kao što je koloidna silicija i natrijum-silikat (vodeno staklo). Uobicajena je primena kombinacije dva ili više postupaka.

Prirodnim tirkizom se naziva onaj koji je netretiran; lepi primerci prirodnog tirkiza su vrlo retki i skupi. Svega oko 3% razlicitih proizvoda kojima se u svetu trguje pod imenom tirkiz, zapravo cini pravi, prirodni, netretirani tirkiz. Uglavnom uz ovakve proizvode ide i ime rudnika iz kojeg doticni primerak potice, a “mreža” Fe-oksida u njemu je karakteristicna za svaki rudnik.

Stabilizovani tirkiz je prirodan mineral koji je bio suviše mek da bi se mogao koristiti za izradu nakita, te je stoga impregniran bezbojnom akrilnom smolom pod povišenim pritiskom i na visokoj temperaturi. Na ovaj nacin kamen nižeg kvaliteta postaje cvršci, otporniji prema habanju i trajniji, a njegova boja je prirodna i trajna.

Tretirani tirkiz je slican stabilizovanom, s tom razlikom što injektirana smola sadrži i veštacku boju. Ova boja je trajna, ali izgleda neprirodno. Pošto ovakav tirkiz ima nižu cenu, vecina jeftinijeg nakita se danas izraduje od ove vrste tirkiza.

Rekonstituisani tirkiz je napravljen od “kredastog” (praškastog) tirkiza i otpadaka iz proizvodnje koji su samleveni u prah, a zatim pomešani sa plavom bojom i plastikom, nakon cega je masa izlivena u blokove koji se kasnije seku u željene oblike.

Poboljšani tirkiz je pravi tirkiz veštackim putem impregnisan silicijom. Teško ga je razlikovati od pravog tirkiza, i može da zadobije odlicnu polituru.

Zapecaceni tirkiz je površinski “zapecacen” voskom ili smolom, kako bi se stabilizovala njegova boja, i da bi se zaštitio od grebanja i uticaja prašine i hemikalija. Boja je dugotrajna, ali ne i trajna.

Imitacije tirkiza predstavljaju prirodne ili veštacke materijale koji su obojeni ili napravljeni tako da lice na pravi tirkiz. Kao što je navedeno, egipcani su prvi proizveli imitaciju tirkiza – glazirani fajans. Kasnije su kao imitacije tirkiza korišceni staklo, emajl, a danas keramicki proizvodi, porcelan, plastika i sinteticki tirkiz (napravljen od razlicitih jedinjenja bakra i aluminijuma). Primer sintetickog tirkiza je “becki” tirkiz, napravljen od istaloženog aluminijum fosfata, obojen oleatom bakra; i “neolit” – mešavina bajerita (Al2O3•3H2O) i bakar-fosfata. Vecina ovako napravljenih proizvoda se upadljivo razlikuje od pravog tirkiza. Medutim, 1972. godine, Pjer Žilson je uspeo da napravi izuzetan simulant tirkiza, i to varijetete sa i bez karakteristicne “mreže”.
Danas je najcešca imitacija tirkiza obojeni hovlit ili magnezit. Ova dva minerala su po svojoj prirodi beli, pri cemu hovlit ima i “mrežu” nalik tirkizu zbog cega deluje ubedljivije. Kao imitacije se ponekad koriste i obojeni kalcedon, jaspis i mermer, ali rede, zbog upadljive razlike od prirodnog tirkiza. Ponekad na tirkiz mogu da lice i variscit, hrizokola, lazulit, smitsonit, hemimorfit, amazonit, serpentin, odontolit, azurlit (hrizokola kalcedon) i dr.

Vrednost tirkiza
Velika potražnja je uzrokovala cene koje se krecu i do 2200 dolara po kilogramu za najkvalitetniji materijal. Vekovima je najkvalitetniji tirkiz intenzivno plave boje donošen iz Persije, te je izraz “persijski tirkiz” postao sinonim za materijal vrhunskog kvaliteta. Krajem 19. veka, otkrivena su ležišta visoko kvalitetnog tirkiza u zapadnim i jugozapadnim oblastima SAD (Arizona, Kalifornija, Kolorado, Novi Meksiko, Nevada), odakle i danas dolazi najveci deo proizvodnje kvalitetnog tirkiza.
Intenzitet boje je glavna determinanta vrednosti tirkiza, zatim njegova konzistentnost – jedrina, cvrstoca i homogenost, kao i vrsta i stepen “tretiranosti”. Netretirani tirkiz ce uvek biti skuplji od tretiranog, mada se blago voskiranje obicno toleriše. Prisustvo okolne stene u agregatima tirkiza mu umanjuje vrednost. Poput korala i drugih neprovidnih plemenitih minerala, tirkiz se obicno prodaje prema velicini komada a ne prema masi.

Cuvanje
Kao i vecina fosfatnih minerala, i tirkiz je fragilan i osetljiv na hemikalije. Parfemi i kozmetika mogu da razore njegovu zaštitu i promene boju tirkiza. Usled duže izloženosti direktnoj suncevoj svetlosti, tirkiz dehidrira i gubi boju. Stoga, da bi se zaštitio nakit sa tirkizom, treba izbegavati da dode u kontakt sa kozmetikom (ukljucujuci mleko za suncanje i sprej za kosu) i nošenje ovog nakita na plažu i druga mesta sa jakom suncevom svetlošcu. Nakon nošenja, tirkiz treba blago prebrisati kako se na njemu ne bi stvorio talog, i cuvati ga u zasebnoj kutiji kako ga drugi, tvrdi dragulji ne bi izgrebali. Takode, agregati tirkiza ponekad sadrže i pirit, pa ih ne treba izlagati vlazi da ne bi došlo do njegovog raspadanja.