Apr 252013
 

serpentin

Plemeniti serpentin(it)
Grupa serpentinskih minerala obuhvata tri osnovna minerala* (antigorit, hrizotil, lizardit), koji se najcešce javljaju zajedno. Samo neki varijeteti ovih minerala se koriste za izradu nakita. Opšta formula ovih minerala je (Mg,Al,Fe,Mn,Ni,Zn)2-3(Si,Al,Fe)2O5(OH)4.
Ova grupa minerala je najpoznatija po hrizotil azbestu, mineralu koji je dugo korišcen kao izolator i frikcioni materijal, ali je u poslednje vreme proglašen za opasan po zdravlje i njegova primena se izbegava, cak i zabranjuje i mnogim zemljama.
Varijeteti koji se koriste za izradu nakita imaju sledeca svojstva: izgradeni su od masivnih, sitnozrnih agregata, poluprozracni su do prozracni, a boja agregata (mineralnih masa) je ujednacena žuckasto-zelena do zelena, ili su šareni (crveni, plavicasti, braon, crni, zeleno-žuti, retko beli). Tvrdina serpentinskih minerala je obicno mala – 2,5-4, a kod njihovih plemenitih varijeteta do 5,5. Za masivne, jedre agregate serpentinskih minerala je karakteristican tzv. mastan opip.

Antigorit najcešce gradi ubrane listasto-plocaste mase. Obicno je tamnozelen, ali može biti žuckast, siv, braon do crn. Tvrdina po Mosovoj skali je 3,5-4. Cepljivost je jasno izražena, što otežava juvelirsku obradu. Plemeniti varijeteti antigorita (bovenit i vilijamsit) se odlikuju povoljnijim svojstvima za izradu nakita.
Bovenit je sitnozrni varijetet antigorita, lepe, tzv. jabuka zelene boje, tvrdine po Mosovoj skali od 5,5, koji se najcešce koristi za izradu nakita i ukrasno-upotrebnih predmeta od svih minerala serpentinske grupe. Trgovci ga najcešce predstavljaju kao žad, i prodaju ga po cenama za žad. Žuti bovenit se ponekad naziva retinalit, a novozelandski bovenit – tandžiuai. Jedna od najpoznatijih lokalnosti na kojoj se nalazi bovenit je Kolklin majdan na Rod ostrvu u SAD, ali najveci deo svetske proizvodnje bovenita za juvelirske namene potice iz Kine, zatim iz Avganistana, Pakistana, sa Novog Zelanda, Kube i iz Južnoafricke republike.
Vilijamsit (ili baltimorit) je varijetet antigorita smaragdno zelene boje, cesto sa sitnim, neprovidnim kristalima hromita ili magnetita u prozracnoj masi svojih agregata, koji mu daju dodatnu lepotu. Takode se najviše koristi za izradu nakita (kabošoni, perlice), a osim zaobljavanjem u kabošone, obraduje se i fasetiranjem. Slicno bovenitu, cesto se predstavlja i prodaje kao žad. Uglavnom se eksploatiše u SAD (Merilend, Pensilvanija), Italiji, V. Britaniji, Kini i na Madagaskaru.

Hrizotil je vlaknasti mineral, generalno nedovoljne tvrdine za izradu nakita.

Lizardit je serpentinski mineral krljušastog izgleda, vrlo sitnozrn, i predstavlja glavni serpentinski mineral u tzv. serpentinskom mermeru (o njemu više u daljem tekstu). Obicno je beo, žuckast ili zelen. Tvrdina po Mosovoj skali mu je 2,5. Može biti prozracan. Kada se javlja kao pseudomorf po olivinu ili piroksenima, naziva se bastit. Zbog savršene cepljivosti nije pogodan za izradu nakita, ali se npr. u Kornvolu (V. Britanija), na tipskoj lokalnosti pojavljivanja ovog minerala, po kojoj je i dobio ime – Lizard (gušter) poluostrvu, od njega izraduju sitne ukrase koje se prodaju turistima.

Stene izgradene od serpentinskih minerala se nazivaju serpentiniti. Ove stene obicno nastaju regionalnim metamorfizmom od primarnih ultrabazicnih stena, npr. peridotita, dunita, harcburgita, lerzolita itd. Mogu da nastanu i autometamorfnim promenama istih stena u kasnomagmatskom stadijumu. Kao stene koje nastaju od ultrabazicne magme na visokim temperaturama, u uslovima oksidacione sredine koji vladaju na površini Zemlje ili na malim dubinama od površine terena, u prisustvu vlage i na nižim temperaturama od onih na kojima su primarni minerali kristalisali, dolazi do uskladivanja sa uslovima novog sistema i uspostavljanja nove ravnoteže, prvenstveno oksidacijom primarnih minerala. Oksidacijom i hidratacijom olivina i piroksena nastaju serpentinski minerali. Geološka svojstva novostvorene serpentinitske stene zavise od toga koja je bila prvobitna stena i kroz kakve geološke procese je prošla tokom svoje geološke evolucije. Serpentiniti Balkana su uglavnom intenzivno ispucali zbog uslova evolucije u sklopu geotektonske evolucije Balkanskog poluostrva. U drugim delovima sveta, ove stene mogu imati i daleko povoljnija strukturna svojstva, pa se zbog prijatne zelene boje koriste kao arhitektonski gradevinski kamen. Stena koja je danas poznata pod trgovackim nazivom Verde antique (verde antico), i koristi se kao arhitektonski gradevinski kamen, bila je popularna i u vreme antickog Rima, kada je nazivana Lapis atracius. Eksploatisana je u Tesaliji, u današnjoj Grckoj. Poznati varijeteti serpentinitskih breca su Konemara mermer (iz Irske) i Rosso di Levanto (iz Italije), a dosta se eksploatišu i u Indiji, Španiji i drugim zemljama. Da ne bi došlo do zabune, ova stena je zapravo serpentinitska breca sa žicama ili klastima kalcita, dolomita i/ili magnezita, i termin “mermer” je ovde upotrebljen u trgovackom smislu, a ne u petrološkom. Ova stena sadrži vrlo mali udeo karbonatnih minerala (gore pomenutih kalcita, dolomita, magnezita) u vidu žilica. Važno je napomenuti, što se u našoj gradevinskoj praksi cesto zanemaruje sa prilicno nezgodnim posledicama, da je primena ovih stena preporucljiva samo za oblaganja u enterijeru, s obzirom da serpentiniti nisu otporni na uticaj atmosferilija, pa brzo i neravnomerno gube boju i koheziju.
Inace, primarne ultrabazicne stene mogu da sadrže i ekonomski interesantne koncentracije platine, kobalta, nikla, hroma i dr., a serpentiniti koji su od njih nastali ponekad zadržavaju ekonomski znacaj sa ovog aspekta. Serpentiniti Nove Kaledonije imaju povišen sadržaj nikla, i predstavljaju izvor najveceg dela svetske proizvodnje nikla.

Kristaloterapeuti preporucuju serpentin kao pomoc u lecenju dijabetesa i hipoglikemije, za poboljšavanje apsorpcije kalcijuma i magnezijuma. Cak smatraju da je dobar za detoksikaciju organizma, što je u paradoksalnom odnosu prema cinjenici da sadrži hrom, koji je u oksidacionom stanju Cr6+ kancerogen.

Grad Bera u istorijskoj provinciji Pendžab u Indiji je vekovima bio poznat po izradi ukrasno-upotrebnih predmeta (posuda, držalja maceva i bodeža) i dragulja od relativno cistog oblika zelenog serpentina (bovenita) iz Avganistana. Ovaj tip serpentina se naziva sangi-jašma ili lažni žad. Lako se sece, rezbari i polira. Manje ciste forme ovog varijeteta se takode boje i prodaju kao imitacija žada. Novozelandski Maori su nekada rezbarili sitne ukrasne predmete od lokalnih serpentinita (oblast Milford Sound), koje su zvali tandžiuai – “suze”. U pitanju je varijetet bovenit, koji nazivaju i “novozelandski žad”, “sušu žad” i “tangauiait”. “Stirijski žad” je vrsta serpentinita sa pinitom (masivni agregat muskovita) i klinohlora iz oblasti Stirija u Austriji. Jasno je da su razni narodi favorizovali ovaj materijal za rezbarenje s obzirom na njegovu malu tvrdinu i lepu boju.
Prema pricama iz antickog Rima, amajlije od serpentina su nošene kao zaštita od vradžbina. Interesantno je da su slicna verovanja postojala i kod severnoamerickih Indijanaca. U Rimu se verovalo da se posude od serpentinita raspadaju kada dodu u dodir sa otrovanom hranom, a u srednjem veku su lekarije držane u posudama od serpentinita jer se verovalo da on pojacava dejstvo leka i produžava njegovo trajanje.

Napomena: danas se ova grupa minerala naziva “kaolinit-serpentinska grupa” i obuhvata i minerale glina, ukupno 22 minerala (http://www.mindat.org/min-11135.html). Radi jednostavnijeg izlaganja, ovde je upotrebljena stara podela.

mr Lidja Kurešević, dipl. ing. geol.