May 042010
 

U svetu gemologije postoje vrste juvelirskog kamena koje su svima poznate, i već vekovima su visoko cenjene, kao što su dijamant, rubin, safir i smaragd, a sa druge strane, postoji i veliki broj manje poznatih vrsta, čija cena prvenstveno zavisi od potražnje, odnosno mode, ali i od toga o kojem varijetetu se radi. Možda najbolji primer je mineral cojsit, koji skoro da se i ne koristi u juvelirstvu (najčešće je sive boje, i ima jak pleohroizam, koji komplikuje juvelirsku obradu). Međutim, relativno skoro otkriven, njegov varijetet tanzanit, indigo-plave do ljubičaste boje, godinama je na tržištu postizao visoke cene i bio izuzetno tražen – upravo zbog boje, ali i retkosti. Otkriven je samo na jednom mestu na svetu – u Tanzaniji, odakle i potiče njegovo ime. Vrlo brzo, usled urušavanja rudnika, i taj jedan izvor tanzanita je morao biti napušten, što je naravno, uticalo i na drastičan porast njegove cene.

Dok je još bila u upotrebi podela na “drago” i “poludrago kamenje”, dragim kamenjem su nazivana upravo gore navedena četiri, dok su svi ostali nazivani poludragim. Sa svakim novim otkrićem nalik tanzanitu, ova podela je bila dovedena u pitanje, budući da su nove i izuzetno retke vrste juvelirskog kamena dostizale cene u rangu rubina, safira i smaragda, a ponekad čak i više. Zato je ova podela 1991. godine najzad i zvanično napuštena, kada je CIBJO (International confederation of jewellery, silverware, diamonds, pearls and stones) doneo odluku da se njena upotreba zabrani.

Sve ove vrste plemenitog kamena (i one koje su nazivane dragim, i one koje su nazivane poludragim), imaju određenu tradiciju primene u juvelirstvu: ametist, citrin, gorski kristal, roze kvarc, karneol, ahat, hrizopras, sard, sardoniks, oniks, hrizoberil, akvamarin, i mnogi drugi. Postoje, međutim, i mnoge mineraloške vrste koje se ne koriste u tradicionalnom juvelirstvu, uglavnom zato što u opštem slučaju ne poseduju svojstva koja su neophodna: određenu tvrdinu (poželjno preko 6-7) pre svega, zatim čistoću (odsustvo pukotina, šupljina i inkluzija drugih minerala koji mogu da naruše njegov estetski izgled), hemijsku stabilnost (otpornost na oksidaciju u uslovima u kojima se nosi dragulj načinjen od tog kamena), obradljivost (odsustvo pravaca anizotropije, cepljivosti, inkluzija itd.), ili jednostavno nisu poznati juvelirima bez geološkog obrazovanja. Međutim, u nekim nalazištima se ovi minerali javljaju sa netipičnim svojstvima – bez primesa, silifikovani (što im u isto vreme daje potrebnu tvrdinu, i određeni stepen hemijske stabilnosti, ako je sami po sebi nisu imali), jedri, neobične boje itd. U tom slučaju, njihova primena je moguća, iako se tradicionalno ta mineraloška vrsta ne koristi u juvelirstvu. Na primer, metalični minerali (kao što je na primer markasit) se tradicionalno ne koriste u juvelirstvu, jer je njihova tvrdina po Mosovoj skali najčešće oko 2-3, neprovidni su, teški, podložni oksidaciji itd. Međutim, u izuzetnim slučajevima, na primer ako su silifikovani (silicija ima tvrdinu oko 7), nastaje kamen dovoljne tvrdine, i veoma zanimljivog izgleda, i, pod uslovom da je hemijski stabilan (mnogi metalični minerali su po sastavu sulfidi, i lako oksidišu), jedino što ometa njegovu juvelirsku primenu je stav tradicionalnih juvelira. Pored toga, izvestan broj juvelira-umetnika, kako se nazivaju u Americi, obrađuje i minerale koji ne poseduju sva neophodna svojstva (tvrdinu i hemijsku stabilnost), samo zato što imaju lepu boju. Ovo je moguće i zahvaljujući širokom izboru hemijskih sredstava i tretmana kojima je danas moguće poboljšati svojstva kamena i učiniti ga pogodnim za juvelirske namene.

U daljem tekstu će biti opisane neke manje poznate vrste plemenitog kamena, čija je primena u juvelirstvu ograničena ili tek u povoju. Treba napomenuti da takvih vrsta u prirodi ima mnogo. Međutim, svetsko tržište plemenitog kamena se odavno odreklo rigidnih tradicionalnih stavova u korist profita, i pridržava se pravila da je plemeniti kamen sve što kao takvo može da se proda. Kao i druga tržišta, podložno je senzacijama (otkrićima novih vrsta ili varijeteta) i modi (kao što je na primar pre nekoliko godina neko “otkrio” da turmalin nema samo dva najpopularnija varijeteta – elbait i rubelit, već varijetete doslovno u svim bojama, pa je neko vreme nakit sa ugrađenim raznobojnim turmalinima bio neverovatno popularan).

Mr.LIDJA MARCETA,dipl.ing. geologije