Rutil kvarc
Rutil-kvarc (ili sagenit, Venerina kosa, anđeoska kosa, Kupidonove strele ili strelice ljubavi) je varijetet kristalnog kvarca koji sadrži tanke, igličaste kristale rutila u vidu inkluzija. Iglice rutila mogu biti različitih boja, dimenzija, koncentracije i rasporeda. Ime minerala rutila potiče od latinske reči rutilus, koja označava crvenu boju, koju pokazuje pod mikroskopom. Međutim makroskopski, iglice rutila u kvarcu mogu biti ne samo crvene, već i zlatne, braon, sive, crne, bele, i vrlo retko zelene boje. Debljina iglica rutila može biti i ispod 0,1 mm, ali najčešće je oko 1 mm. Iglice mogu biti raspoređene u niz paralelnih linija, mogu se prostirati zrakasto od zajedničke centralne tačke, ili mogu biti sasvim nepravilno isprepletane međusobno. Mogu biti i zakrivljene. Najčešća kombinacija rutila je sa gorskim kristalom, ali se može javiti i u kvarcu čađavcu i mlečnom kvarcu, kada iglice rutila slabije dolaze do izražaja zbog smanjene providnosti kvarca. I same iglice rutila mogu biti toliko gusto raspoređene u kristalu kvarca da ga čine neprovidnim. Nalik rutil-kvarcu je turmalin-kvarc, a u Brazilu je otkrivena i pojava izduženih pritkastih kristala epidota u kvarcu.
Tvrdina rutil-kvarca je između 6 i 6,5 po Mosovoj skali relativne tvrdine, dakle nešto niža od tvrdine samog kristalnog kvarca.
Mineral rutil (TiO2) predstavlja najčešći oblik titanijum oksida u prirodi. Ima visok indeks prelamanja i disperziju svetlosti, zbog čega je sintetički rutil jedno vreme korišćen kao imitacija dijamanta (od 1947. do sedamdesetih godina). Javlja se kao akcesorni mineral u magmatskim i metamorfnim stenama. Mikroskopski sitne inkluzije igličastog rutila u nekim mineralima (najčešće u korundu, ređe u turmalinu, silimanitu, apatitu, enstatitu) raspoređene duž kristalnih osa minerala domaćina dovode do pojave asterizma, kao što je to slučaj kod zvezdastog rubina i safira, ili mačijeg oka.
Rutil-kvarc se javlja u pegmatitima, skarnovima, grajzeniziranim granitima i hidrotermalnim kvarcnim žicama (kao kod nas u Teočinu). Naročito lepi primerci nastaju u pukotinama u kojima su postojali uslovi i bilo dovoljno prostora za rast druza duž zidova i formiranja geode. Po nekima, kristali rutila nastaju prvi, a zatim bivaju zahvaćeni kristalima kvarca tokom njihovog „rasta“. Drugi navode da istovremeno nastaju iz rastvora, što je slično procesu generisanja sintetičkog rutil-kvarca.
Najveći broj nalazišta rutil-kvarca je registrovan u SAD. Javlja se i u Australiji, Brazilu, Kazahstanu, na Madagaskaru, u Norveškoj, Pakistanu, Indiji, Južnoafričkoj republici, Nemačkoj i Švajcarskoj. Najveći deo svetskog tržišta se snabdeva ritul-kvarcem iz Brazila. U oblasti Teočina u centralnoj Srbiji su zastupljene kvarcne žice hidrotermalnog porekla u sedimentima (najviše trijaskim krečnjacima). U njima se, mada retko, javljaju i kristali kvarca sa igličastim kristalima koji najverovatnije predstavljaju rutil, ali zahvaljujući zainteresovanosti naših stručnjaka nije potvrđeno da se zaista radi o rutilu.
Rutil-kvarc prati verovanje da pospešuje kreativnost i fokusiranje na ono što je bitno, da ublažava depresiju i usamljenost, usporava proces starenja, privlači ljubav i donosi stabilnost u vezi.
Na fizičkom planu, veruje se da pomaže kod poremećaja u ishrani, bolesti disajnih puteva, da ojačava imuni sistem, pospešuje regeneraciju tkiva i rast kose, ublažava umor i tegobe kod srčanih smetnji.
U izradi nakita, rutil-kvarc se retko koristi neobrađen. Obrada može biti zaobljavanjem ili fasetiranjem. Tvrdina, kao što je rečeno, iznosi oko 6 na Mosovoj skali, što ga čini manje otpornim na grebanje. Razlika u tvrdini između čistog kvarca i rutila i načina na koji se rutil javlja unutar kristalne mase kvarca dovodi do toga da je obrada komplikovana i posledica toga je pojava sitnih udubljenja na mestima gde iglice rutila „izbijaju“ iz kvarcnog kristala, pogotovu ako su deblje.
U proceni kvaliteta i vrednosti plemenitog minerala, obično važi pravilo da je njegova vrednost utoliko veća ukoliko je „čistiji“ – sa manje inkluzija. Međutim, ovo za rutil-kvarc ne mora da važi. Stvar je ličnog ukusa kupca da li će više ceniti primerke sa više ili manje inkluzija rutila u kvarcu, i koje boje iglice rutila su lepše. Mada se generalno smatra da su dragoceniji primerci sa većim udelom inkluzija rutila, kada ih ima previše, kvarc gubi providnost, i više nije toliko lep.
Osim primene u juvelirstvu, rutil-kvarc, kada se javlja u vidu lepo razvijenih, euhedralnih kristala, cenjen je i kao kolekcionarski kamen, pri čemu krupniji primerci vrede više. Ovakvi primerci uglavnom potiču iz Brazila.
U laboratorijskim uslovima, rutil-kvarc se dobija iz mešavine silicije i titanijum-oksida. Ova mešavina se izlaže visokim temperaturama i pritiscima. Pri postepenom hlađenju ove mešavine i smanjivanju pritiska, dve faze počinju da se razdvajaju, pri čemu iglice rutila bivaju „zarobljene“ u kvarcnom matriksu.
